Magičom igrom sudbine, pre par dana sam se našao u prostoriji, u kojoj nikada do tada prije nisam bio,osim u mojim mislima , odisala je atmosferom misterije inspiracije,mašte i strasti
Taj trenutak je bio kao ispunjenje dugogodišnjeg sna, kao da su se moje misli i želje konačno pretvorile u stvarnost. I ta stvarnost je bila nešto što sam samo mogao da zamislim u najlepšim trenucima mašte. Nisam se mogao oteti osećaju da sam zakoračio tamo gde se snovi pretvaraju u stvarnost.
Pod te čarobne prostorije bio je izrađen od svetlog javora, čije se svetlo drvo idealno uklapalo sa bojama u okruženju. Javorove daske bile su pažljivo brušene i lakirane, stvarajući sjajnu površinu koja je reflektovala svetlost koja je dolazila kroz prozore.
Svaki korak po tom podu bio je kao da hodate po vlastitom oblaku. Prozračnost i elegancija javora doprineli su osećaju lakoće i prostranosti u prostoriji. Bilo je nešto umirujuće u tome kako su svetle niti drveta obasjavale pod, stvarajući gotovo bajkovitu atmosferu.
Visoki prozori obasjavali su prostoriju prirodnom svetlošću, pružajući pogled na prelepi vrt pun šarenih boja i reku. Imaginarne trakaste tkanine u pastelnim bojama prekrivale su prozore, stvarajući mekane, zamagljene nijanse svetla.
Nasuprot prozoru nalazila se ogromna, gotovo nestvarna polica prepuna knjiga koja je dominirala prostorijom, bila je to zapravo prava zbirka čudesnih svetova. Protezala se duž celog zida, dosežući gotovo do plafona. Bila je bjele boje, koja je dodavala notu elegancije.Knjige su bile poređane po veličini i boji korica, stvarajući harmoničan sklad između različitih naslova. Bilo je tu klasičnih dela, savremenih bestselera, poezije, naučnih radova i mnogo toga drugog. Svaka knjiga je izgledala kao prozor ka nekom novom svetu, čekajući da bude otvorena i istražena. Kažu da oni koji vole knjige su posebna vrsta ljudi. Oni su strastveni istraživači, sanjari, učitelji i avanturisti, sve u isto vreme. Vole da se potpuno urone u priče, da osete emocije likova i da putuju kroz vreme i prostor rečima napisanim na stranicama knjiga…
Polica je bila toliko visoka da bih sigurno morao koristiti kakvu stolicu ili čak manje lojtre ako bih poželio vidjeti knjige na njenom vrhu.
Na najzadnjoj polici, gotovo dotaknuvši plafon, stajao je stari slamnati šešir. Bio je postavljen tamo kao da je čekao svoj poseban trenutak da zasja. Šešir je bio izrađen od svetlih slamki koje su se preplentale, stvarajući elegantan i rustičan dizajn. Slamčice i šešira bili su prekriveni sitnim, zlatnim nitima koje su bljeskale kada bi svetlost padala na njih. Šešir je bio okićen trakom od svile u nijansama zemljanih boja, koja je dodavala poseban šarm celoj kompoziciji.
Bilo je nešto čarobno u tom slamnatom šeširu. Činilo se kao da je on sam nosio priču, kao da je nekada bio deo avanture ili elegancije koja je prošla kroz stranice knjiga. Možda je neko namjerno ostavio taj šešir na tom mestu kao tajni znak ili podsećanje na nešto važno. Neprimjetno, taj slamnati šešir na vrhu police dodavao je dodatnu notu tajanstvenosti i čarolije toj prostoriji već ispunjenoj knjigama, emocijama i inspiracijom.
U sredini te police, na posebnom postolju, stajala je knjiga koj govori o strastnoj i komplikovanoj ljubavnoj priči između Heathcliffa i Catherine, tvrdo ukoričena i preplavljena citatima. Knjiga “Wuthering Heights,” stajala je tamo kao tihi čuvar tajni i emocija . Njene stranice su čuvale reči koje su odjekivale dubokim emocijama, ljubavlju i patnjom, kao i misterijom i čežnjom.Citati su se protezali preko svake stranice, stvarajući kod čitaoca svojevrsnu tapiseriju misli i osećanja. Svaki citat nosio je deo priče i duše knjige, čineći je još misterioznijom i dubljom.Dok sam gledao tu knjigu, osećao sam kako me privlače te reči, bio je to ne samo naslov knjige, već i prozor u svet strasti i tajni, koji je pozivao da bude ponvo otvoren i do kraja istražen.
Svetlost je padala na tu sliku, čineći je još čarobnijom. Atmosfera u toj prostoriji bila je puna tajni i emocija, kao da je svaki detalj imao svoju priču za ispričati. Bio sam zapanjen ovim neobičnim mestom, koje je izgledalo kao da je izvučeno iz romana ili snova. Osećao sam kako se nemir i strast prelivaju u meni.
Na dnu te čarobne prostorije stajao je mali drveni stolić, kao da je pozivao na trenutke opuštanja i uživanja. Bio je izrađen od svetlog drveta, sa glatkom površinom koja je bljeskala pod svetlošću. Na stoliću su stajale šolje za čaj i kafu, sa aromatičnim napicima koji su se pućkali u mirisnim parovima.Pored stolića stajala je velika crvena sofa, ukrašena bijelim tankim linijama koje su se ispreplitale kao niti ljubavi. Sofa je bila pozivnica za udobno sedenje i opuštanje. Njena crvena boja stvarala je osećaj topline i strasti, dok su bele linije dodavale notu elegancije.Ova sofa bila je mesto gde su se stvarale priče, gde su ljudi provodili sate čitajući knjige sa police ili razgovarajući o svojim najdubljim mislima i osećanjima. Bila je točak oko kojeg se sve okretalo, mesto gde su se ispreplitali mir i strast, tišina i razgovor.Taj mali drveni stolić i crvena sofa predstavljali su oazu mira i inspiracije u toj svetloj prostoriji, mesto gde su se emocije prelile u reči, gde su se priče rađale i gde su se duše susretale…
Znao sam da su ovi elementi – svetli javor, bjela polica, knjige, crvena sofa, slika neba i maslačci, te slamnati šešir – bili pažljivo odabrani da stvore harmoniju i ravnotežu u toj prostoriji, i kao da je svaki detalj imao svoju ulogu u ovoj priči koja se razvijala pred mojim očima…i..uhhf
..da ne dužim…fališ mi NajMoja…mislim na tebe
💃🪵
jimmy.B
